[ Pobierz całość w formacie PDF ]
Server ih je napao dok su se spuatali niz jarugu. To je bilo dobro mesto za
zasedu, i da je Bogomoljka reaila da li�no obavi posao nekoliko njih bi
svakako poginulo ili bi dobilo ozbiljna oate�enja sistema. Server je bio ni~a
maaka koju je izgleda Bogomoljka sastavila u hodu. Tako je i izgledao.
Tobi ga je ugledao trenutak pre nego ato je otvorio vatru na njih.
Njegovi veliki diskovi bili su izvu�eni i elektromagnetni mlaz pogodi Tobija u
levi bok. Servo ure�aji mu se uko�iae a noge oduzeae, klang i klang, i nije ih
viae ose�ao. Istog �asa se sru�io na zemlju.
Zrak je zahvatio i Cerma, ali on je bio br~i i uspeo je da probuai rupu u
serveru. To ih je spaslo od ozbiljnog pr~enja.
Kilin je bio na otvorenom, nije ~urio i pogodio je servera usred srede, tako
da su mu se elektromagnetni rezervoari prosuli uz dugu akripu. Ostao je na
mestu mrtav.
Odmarali su se dok se Tobijev servo nije sredio. Nisu mnogo govorili, ali otac
mu je pomogao sa spr~enim utika�ima. "Ti serveri nisu tako spori kao
ato ljudi misle", re�e mu.
Tobi je znao ata to zna�i, a kad je malo razmislio uvideo je da je server
zaista bio spor. On je lutao kroz svoju li�nu maglu i nije ni primetio profil
koji mu se pojavio u �ulima. Zanemarivnaje znakova dok si na �elu zaista je
glupo.
"Izvini." Jedino to je mogao da ka~e.
Tobi besno autnu servera, a potom se nagnu nad njim. Otvorio je neke zaptivke,
pro�eprkao unutra i izvukao dva glatka kerami�ka predmeta nalik na savijena
jaja.
"Magnetne zamke", re�e Cermo.
"Fino." Kilin pa~ljivo uze jednu. Imala je priklju�ke uobi�ajene za maake i
Tobiju je izgledala ispravna. "Mo~emo li da ih upotrebimo?"
"Da ja pokuaam", re�e Kilin.
"Izvini", ponovi Tobi.
Kilin ubaci jedno jaje u servo na kuku. Uklopilo se. "Dobar plen." To je bio
Kilinov na�in da odgovori. "Hajde da jedemo."
6. KONCEPTUALNI PROSTORI
Najd~el oseti da ga je neato a�epalo. Povuklo. Sna~no, grubo, iste~u�i mu vrat
-
- i naaao se negde drugde.
Senke po kamenju. Hodao je kroz dvoriate. Nije bilo poplo�ano kaldrmom, nego
spljoatenim belim lobanjama, kavezima od rebara, slomljenim rukama. Kosti su
pucale pod njegovim koracima.
Ulicom poplo�anom kostima airio se aapat. Oatre i gorke re�i, istrgnute iz
grla koja su nekada �eznula i ~elela.
Podloga postade meka. Bespomo�no je hitao napred, propadaju�i pri svakom
koraku u lepljivu, krvlju natopljenu proalost.
Smrdljiva ulica izgubljenih. Mo�vara mrtvih ~elja.
Tama se slivala sa sve u~ih zidova.
Sve to se kuvalo pod tankim velom svesnog uma.
Svetlosni impulsi su se borili i airili preko otvorene pozornice ljudskog
intelekta. Strane su galamile i sudarale se. Unutraanji svet beskrajne borbe.
Nagoni, razum, svi prelivi izme�u njih.
A ispod te male svesne pozornice delovale su ~ilave veze. Tu je radio duboki,
unutraanji um. Stvaranje, �e~nja, ose�anje uzviaenosti - sve se preplitalo i
vrebalo, bez svesnog glasa. Na pozornicu svesti su se probijali samo silom,
kao iznenadni glumci u drami koju nije pisala nijedna strana.
Znao je da je to ljudski usud.
Gledao je sopstveni um.
�ovek to ne mo~e. Ne mo~e da iza�e napolje i gleda sebe kako sti�e ideju, da
prati puteve ~elje ili negodovanja...
Pa... ko mu je to u�inio?
Page 164
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
Tog �asa se ponovo za�u ogromni glas i sada je znao da je odnesen negde
drugde, u neki drugi mali kavez u lavirintu uma.
Da nastavi svoje malo predavanje. Naravno.
Sve ~ivo izvla�i energiju, koristi je i odbacuje ostatke, energiju u
degradiranom obliku. Istorija ~ivota je duga saga o nesvesnoj genijalnosti, o
nala~enju novih puteva u poljima blistave energije. Svemir je joa mlad, i airi
svoju energiju u cvetovima preterano blistavih zvezda, uskovitlanih
singularnosti, obilne preciznosti. %7ńivot se time koristi.
Organizmi - prirodni, mehani�ki/elektronski, ili magnetni - hrane se iz svojih
ekosistema. Tim sistemima upravljaju obi�ni izvori energije iz dubine.
Za Prirodne, blaga sun�eva svetlost i hemikalije. Za ostale, masa i sirovi
fotoni i elektir�na pra~njenja. No, i organizmi sa umom i sami su izvori
energije za viae redove: samoumno~avaju�e sisteme informacija. Oni mogu da
obitavaju samo unutar mozga, ili u proairenjima mozgova - knjigama,
kompjuterima, bankama podataka. Mentalna muzika, podr~ana prostom materijom.
U organskim �elijama, enzimi i sirovi materijali �ine podlogu za stvaranje
DNK. Virusi ih otimaju da se sami umno~avaju. I umovi mogu da dobiju parazite.
Na pozornici umova odvijaju se drame. Ideje mogu da steknu strepnje,
neispunjene potrebe, �ak i rasutu mentalnu glad nazvanu radoznalost.
Umovi su podloga za meme. Najjednostavniji memi su kao bolest. Neke zaraze su
korisne, neke atetne, neke samo smetaju - ali sve se hrane iz samih
organizama. Jer se hrane procesom mialjenja svojih doma�ina.
Kulturna evolucija se mo~e posmatrati kao napredovanje tih sistema: memi su
samo-aire�a kultura. Kod mnogih ~ivotnih oblika javljaju se verske ideje kao
najraniji primeri toga.
�ak i prosti mentalni sistemi mogu da postavljaju pitanja na koja ne mogu
dobiti odgovor - na koja se ni ne mo~e odgovoriti. Planiranje budu�nosti pru~a
mo�nu prednost u opstanku; poimanje da ne treba da se vratia na opasno mesto
zna�i da mo~ea do~iveti sutraanje svitanje. Zavisnost od godianjih doba,
pogotovo u zemljoradnji, izoatrava ovo odabiranje.
Razmatranje budu�nosti, opet, podi~e velika pitanja. Nerazreaive zagonetke:
kuda �u oti�i posle smrti? Gde sam bio pre ro�enja?
Mentalna napetost koju stvaraju takvi prirodni problemi stvara niau. U
to udubljenje u mentalnom predelu mogu da se usele ideje. Pojavljuju se
mutacijom ranijih, sli�nih ideja. Obezbe�uju prihvatljive odgovore na
nerazreaiva pitanja, i tako zauzimaju niau. Doma�inu odgovara takva pomo�, jer
ona mu koristi.
Onda mogu da se aire. One ideje koje same stvaraju sopstvene kopije u drugim
mozgovima imaju bolje aanse da opstanu. Neke od njih dovode do potpunog
zanemarivanja obi�nog sveta, stvaraju�i religije podlo~ne masovnim
samoubistvima, ili celibatu, ili iracionalnim pokuaajima da se vera airi
nasiljem. One brzo ubijaju doma�ina, i time ograni�avaju rast mema.
Uspeani parazitski memi evoluiraju u uzajamne simbionte. Primer za to su
stabilne, dugove�ne religije. Njihovi poklonici hiljadama godina prenose
doktrine i formalizme. Mogu �ak da prihvate i prime druge ideje, prenose�i ih
vremenom dalje, zaati�ene masom i snagom vere.
[ Pobierz całość w formacie PDF ]
Odnośniki
- Start
- Baccalario P. (Moore Ulysses) Wrota czasu 06 Pierwszy klucz
- Jacqueline Lichtenberg [Sime_Gen_06]_ _Unto_Zeor,_Forever
- Diana Palmer Long Tall Texans 06 Connal
- Carol Lynne [Cattle Valley 06] Out of the Shadow (pdf)
- Godeng Gert Krew i Wino 06 Trumna numer 5
- Gold_Krist_W_ramionach_szejka_Zag_Dziec_06
- 06. Seneka Lucjusz Anneusz MyĹli [pol.]
- Zwiadowcy 06 OblÄĹźenie Macindaw Flanagan John
- John Norman Gor 06 Ra
- (tom 67) Jordan Penny Ksić śźe z Florencji
- zanotowane.pl
- doc.pisz.pl
- pdf.pisz.pl
- assia94.opx.pl